Seminarski RAD

  • 02 апр. 2011 г.
  • 8527 Слова
VISOKA POSLOVNA ŠKOLA

STRUKOVNIH STUDIJA

ČAČAK

SEMINARSKI RAD

PREDMET: Sociologija

KOMUNIKACIJSKE TEHNOLOGIJE I INFORMATIČKO DRUŠTVO

Mentor: Student:
Prof. dr Nešković Slobodan Ranković Lazar
103-011-07

Nastavna baza Lapovo 2008

Sadržaj

UVOD 3
Novo doba INTERNET 3
Nastanak Internet kulture 6
Osnovnekarakteristike čoveka u “cyberspace”-u 9
Tipovi ličnosti u “cyberspace”-u 14
Virtuelna individua 16
Virtuelno društvo 18
Virtuelna elita 21
Da li u Srbiji postoji zavisnost od Interneta 22
Zaključak 25
Literatura 28

Uvod

 
 
 Sveukupnost ljudskog života je umnogome izmenjena pojavom interneta i kao i uvek kada sepojavi nešto novo, potrebno je dati odgovore na mnoga nova i sporna pitanja, koja su vrlo bitna u određivanju čak i toka same istorije. Zato ću probati razmotriti sociološke aspekte da bi se videlo kakvo će biti to, već sada, izmenjeno društvo koje će poštovati nove moralne norme i nove standarde, a koji će imati velike posledice za društvo, da li globalnu mrežu gde svako može biti neko drugimožemo nazvati evolucijom ili korakom nazad vreme će pokazati.

Novo doba -INTERNET-

Autor „Šoka budućnosti“ Alvin Tofler, u poznatom delu „Treći talas“ razlikuje tri civilizacijska talasa: poljoprivredni, industrijski i treći talas(elektronski, kompjuterski). Posle 10.000 godina vladavine prvog talasa i oko 300 godina industrijalizma, imamo civilizaciju i kulturu „trećeg talasa unastajanju“. On liči na prvi talas (poljoprivredu) zbog povratka na domaću radinost na bazi elektronike, gde umesto industrijskog principa „proizvotrošnje“ imamo načelo „uradi sam“. Umesto prirode (poljoprivreda) i fabrike (industrija) imamo ljudski dom kao centralnu instituciju trećeg civilizacijskog talasa, kao sintezu motike i kompjutera. Istorijsko iskustvo sudara prvog i drugog talasa, upozoravanas na moguće dramatične posledice postindustrijskog talasa i na njemu zasnovanog svetskog poretka. Savremeni čovek živi u nekoliko osnovnih sredina (lat.medium): priroda, društvo, istorija, duh, umetnost i masmedium. Ovaj poslednji medium postaje sudbonosan za čoveka našeg doba, čiji bi princip mogao biti: Comunicare, ergo sum! Parafrazirajući natpis na ulazu u Platonovu Akademiju, mogli bismoreći da na vratima savremene kulture može da stoji: Neka ne ulazi onaj koji ne poznaje mass media!

Umesto logocentrizma i evropocentrizma, Postmoderna (mada bi adekvatnije bilo umesto post upotrebiti prefikse proto ili trans) donosi globalizaciju provincijalizma, marginalnosti, kontingencija i mikrologija (malih umesto velikih priča ili metanaracija). Postmodernisti ističu razliku u odnosuna internet, diferenciranje u odnosu na ponavljanje, diskontinuitet u odnosu na kontinuitet, pluralizam u odnosu na monizam, heterogenost u odnosu na homogenost, slučajnost u odnosu na nužnost. Sve je in margine i in transiti. Tehnika je postala nova metafizika, a tehnologija se zasniva na principu efikasnosti: maksimalni output za najmanji input. Kontroverzni francuski filozof Mišel Fuko jeuveren da postmoderna epistema dvadesetog veka donosi „smrt čoveka“(ne pojedinca već ideje ili „forme čovek“). Ovaj proces nagovestio je još Niče, pišući o „smrti Boga“ i drugih transcedencija. Medijska simulacija i insceniranje događaja ključ je savremenog „istorijskog trijumfa Zapada“. Dolazi do inverzije uzroka i posledice : masmedijska slika postaje uzrok događaja, a ne obrnuto.Hiperrealnost briše razlike između realnog i imaginarnog, a simulacija je ulančavanje stvari koje kao da imaju neki smisao – a u stvari su izrežirane, veštački montirane, lažirane. Prava mećava informacija kruži savremenim svetom, koji je postao Globalno selo kako je i predviđao poznati masmediolog Maršal Mek Luan. Internet je najbolja paradigma i model tog fenomena. Zato je bitno da čovek nauči kako da u...
tracking img